0

ČEŽNJA

U tvojim pogledima
utopih nadu
i postadoh čežnja.
 
I skitam gradom
i grlim vjetar
i ljubim kamen
i dozivam ptice...
 
 
I ne znam kamo bih
sama sa sobom
pa pričam moru, 
a more plače.
 
Pa pravim beskonačne
izlete u prošlost,
a ona mi se ruga
i grijehe ne prašta.
 
I kradem dugi boje
i u neku ih
crnu kosu pletem
i pružam suncu ruke
da mi ih ono grije.
 
 

I slučajno te sretnem
pa pogled krijem,
pa čežnju krijem,
pa pričam moru,
a more plače.

Gabriela Montana

Iskusna blogerica koja uz sve svoje obveze te svakidašnje negodovštine uspijeva i održavati ovaj blog za zaljubljene te one koji se tako osjećaju.

Nema komentara:

Objavi komentar